Migracije I socijalna distribucija usled ekoloških hazarda 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Geografski fakultet

Geografski fakultet
Univerzitet u Beogradu
SEMINARSKI RAD
Migracije I socijalna distribucija usled ekoloških hazarda
Beograd, maj 2010. Godine
Uvod
Migracije predstavljaju mehanicko kretanje stanovnistva cije su osnovne komponente imigracija (useljavanje) i emigracija (iseljavanje) i podrazumeva sve promene mesta stalnog stanovanja koje moze biti trajnog ili privremenog karaktera na vecu ili manju udaljenost unutar ili preko administrativnih granica. Migracije mogu biti trajne ili privremene a sa aspekta drzavne pripadnosti spoljne ili unutrasnje. Spoljne migracije predstavljaju pokretljivost stanovnistva van drzavnih granica i dele se na kontinentalne i interkontinentalne. Unutrasnje migracije predstavljaju kretanje stanovnistva unutar zemlje i one se mogu klasifikovati na lokalne, medjuoblasne i medjurepublicke. Spoljna i unutrasnja kretanja mogu biti stalna ili privremena.
Migracije se cesto dele na relaciju selo-grad ili obrnuto, grad-selo i mogu biti dobrovoljne, prinudne, violentne ( kad je migracija organizovana od strane nelegalne sile, etnicko ciscenje,gradjanski ratovi), organizovane i stihijske (grad-selo).
U literaturi o migracijama i njihovim uzrocima cesto se vode rasprave o tome da li su promene zivotne sredine uzrok masovnih migracija ili obratno tj da li su promene zivotne sredine nastale kao posledica migracija. Ako se prihvata promena zivotne sredine (te promene najcesce nastaju usled antropogenih aktivnosti) kao faktor pokretanja migracija onda se javljaju dva oblika pomeranja stanovnistva kao i dva termina za stanovnistvo u pokretu.
Prvi oblik kretanja predstavlja migraciju stanovnistva koje je prinudjeno da napusti svoju primarnu teritoriju dok drugi oblik obuhvata stanovnistvo koje dobrovoljno napusta svoj dom tj pre nego sto uslovi stanovanja na podrucju postanu nepovoljni (moze se reci da ovaj tip migracije predstavlja deo resenja a ne problem). Za svaku vrstu migracije vezan je jedan tip stanovnistva. Za prvu situaciju su vezane ekoloske izbeglice a za drugu migranti.
Ekološke izbeglice podrazumevaju ljude koji su primorani da napuste svoje mesto življenja, trajno ili privremeno zbog nedostatka prirodnih resursa ili promene ekoloških faktora koji ugrožavaju njihovu egzistenciju i ozbiljno utiču na kvalitet njihovog života.
Ekoloske izbeglice se dalje dele na 3 kategorije:
1. stanovnistvo koje je primorano da privremeno napusti svoje stanovnistvo usled prirodnih ili antropogenih nepogoda (zemljotresi, cunami, vulkanske aktivnosti, klizista, suse, poplave).
2. stanovnistvo koje je primorano da se trajno raseli na druge prostore zbog permanentnih promena uglavnom antropogenog porekla ( nuklearni akcidenti, izgradjna akumulacija itd.)
3. stanovnistvo koje se trajno ili privremeno seli u potrazi za boljim zivotnim kvalitetom. Cesto se desava usled preterane ispase i crpljenja resursa
Kada se govori o migraciji kao posledici prirodnih i antropogenih nepogoda, ona se cesto odvija unutar zemlje.
U našem radu razmatraćemo povezanost tj. uticaj ekoloških hazarda odnosno prirodnih, prirodno-antropogenih nepogoda i hemijskih udesa izazvanih delovanjem čoveka na migracije stanovništva. Izdvojićemo samo neke primere najvećih prirodnih nepogoda i najkatastrofalnijih hemijskih udesa čovečanstva i njihovih posledica, koja su izazvala masovna mehanička kretanja stanovništva.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]